1. Paradoks izbora
Iznenađujuće, ljudi više vole manje opcija kada nešto biraju. Kada postoji mnogo opcija, sposobnost izbora se parališe. Ovaj fenomen je dokazan sa eksperimentom sa džemom. Kada je postavljeno mnogo tegli džema, samo 3% ljudi je obavilo kupovinu. Kada je broj opcija ograničen, 30% je nešto kupilo. Da bi se izbegao ovaj paradoks, ljudi ne smeju da se plaše da naprave izbor, dok prodavci moraju da pronađu sredinu kako se ljudi ne bi paralizovali izobiljem opcija.
2. Pristrasnost potvrđivanja
Ljudi će pre poverovati da je nešto tačno ako potvrdi njihove pretpostavke. Ova pristrasnost je opasna jer nas sprečava da objektivno procenimo događaje i potražimo više informacija kada dokazi potvrđuju ono u šta smo verovali. Ovaj fenomen je veoma zastupljen u društvenim medijima, gde se informacije filtriraju na osnovu naših sklonosti: vidimo samo informacije sa kojima ćemo se pre složiti.
Ljudi će pre poverovati da je nešto tačno ako potvrdi njihove pretpostavke. Ova pristrasnost je opasna jer nas sprečava da objektivno procenimo događaje i potražimo više informacija kada dokazi potvrđuju ono u šta smo verovali. Ovaj fenomen je veoma zastupljen u društvenim medijima, gde se informacije filtriraju na osnovu naših sklonosti: vidimo samo informacije sa kojima ćemo se pre složiti.
3. Pigmalionski efekat
Pigmalionski efekat je termin koji su Rozental i Džejkobsen skovali 1968. godine. On se odnosi na vezu između očekivanja drugih ljudi i našeg učinka. Učenici rade bolje kada njihovi nastavnici imaju veća očekivanja od njih i stvaraju situacije u kojima je verovatnije da će postojati pozitivno ponašanje. Ako želite da vaši učenici ili zaposleni uspeju, nikada nemojte predviđati neuspeh.
Pigmalionski efekat je termin koji su Rozental i Džejkobsen skovali 1968. godine. On se odnosi na vezu između očekivanja drugih ljudi i našeg učinka. Učenici rade bolje kada njihovi nastavnici imaju veća očekivanja od njih i stvaraju situacije u kojima je verovatnije da će postojati pozitivno ponašanje. Ako želite da vaši učenici ili zaposleni uspeju, nikada nemojte predviđati neuspeh.
4. Grupno razmišljanje
Fenomen grupno razmišljanje objašnjava donošenje loših odluka čak i kada se u grupi nalaze inteligentni i obrazovani ljudi: ljudi će radije potisnuti svoje razmišljanje nego rizikovati konflikt. Interesantno, termin je prvi put skovan u kontekstu političkih odluka koje su dovele do ozbiljnih posledica. Grupno razmišljanje se može izbeći samo ako vođa grupe preduzme odgovarajuće mere kao što je postavljanje kritičara ili eksperata sa strane tokom važnih razgovora.
Fenomen grupno razmišljanje objašnjava donošenje loših odluka čak i kada se u grupi nalaze inteligentni i obrazovani ljudi: ljudi će radije potisnuti svoje razmišljanje nego rizikovati konflikt. Interesantno, termin je prvi put skovan u kontekstu političkih odluka koje su dovele do ozbiljnih posledica. Grupno razmišljanje se može izbeći samo ako vođa grupe preduzme odgovarajuće mere kao što je postavljanje kritičara ili eksperata sa strane tokom važnih razgovora.
5. Iluzija tela plivača
Iluzija tela plivača je rezultat mešanja faktora selekcije sa rezultatima teškog treninga, ili više globalno, mešajući uzrok i rezultat. Niko ne može imati telo plivača samo ako naporno trenira - plivači su prirodno blagosiljani dobrom građom koju održavaju teškim treninzima. Isto važi i za druge situacije: da li vrhunski univerziteti pružaju najbolje rezultate, ili ulažu vreme u odabir najboljih studenata da tamo studiraju?
Iluzija tela plivača je rezultat mešanja faktora selekcije sa rezultatima teškog treninga, ili više globalno, mešajući uzrok i rezultat. Niko ne može imati telo plivača samo ako naporno trenira - plivači su prirodno blagosiljani dobrom građom koju održavaju teškim treninzima. Isto važi i za druge situacije: da li vrhunski univerziteti pružaju najbolje rezultate, ili ulažu vreme u odabir najboljih studenata da tamo studiraju?
6. Pareidolija: viđanje obrazaca u stvarima
Zašto vidimo lice na Mesecu ili ljudsko telo u pomorandži, kada je jasno da ih tu nema? Ova iluzija viđanja poznatih obrazaca formira se u temporalnom režnju mozga odgovornom za prepoznavanje lica. Evolucijski, ovo nije opasno kao na primer, nemogućnost prepoznavanja predatora i ostaje "sporedni efekat" naše sposobnosti prepoznavanja predmeta.
7. Iluzija učestalosti
Iluzija učestalosti je zanimljiv psihološki fenomen: kada naučimo novu informaciju ili vidimo određeni predmet na televiziji, počinjemo svuda da ih primećujemo. Iluzija učestalost je povezana sa našom sposobnošću selektivne pažnje. Objekat se nije pojavio nakon ste vi saznali za njega - bio je tu sve vreme, samo ga vi niste primećivali.
Iluzija učestalosti je zanimljiv psihološki fenomen: kada naučimo novu informaciju ili vidimo određeni predmet na televiziji, počinjemo svuda da ih primećujemo. Iluzija učestalost je povezana sa našom sposobnošću selektivne pažnje. Objekat se nije pojavio nakon ste vi saznali za njega - bio je tu sve vreme, samo ga vi niste primećivali.
8. Instrumentalno uslovljavanje
Instrumentalno uslovljavanje je poznat psihološki alat za modifikovanje ponašanja koristeći pozitivnu i negativnu silu. Zbog instrumentalnog uslovljavanja, znamo da određene akcije imaju određene posledice. Uslovljeni smo svaki put kada pritisnemo dugme na liftu ili daljinskom upravljaču, a nešto se dogodi. Međutim, šta ako se lift pokvari, a baterije se istroše? U takvim slučajevima, veza ne funkcioniše. Kada se suočimo sa takvom situacijom, naš prvi odgovor je da pritisnemo dugme više puta, očekujući poznati ishod.
Instrumentalno uslovljavanje je poznat psihološki alat za modifikovanje ponašanja koristeći pozitivnu i negativnu silu. Zbog instrumentalnog uslovljavanja, znamo da određene akcije imaju određene posledice. Uslovljeni smo svaki put kada pritisnemo dugme na liftu ili daljinskom upravljaču, a nešto se dogodi. Međutim, šta ako se lift pokvari, a baterije se istroše? U takvim slučajevima, veza ne funkcioniše. Kada se suočimo sa takvom situacijom, naš prvi odgovor je da pritisnemo dugme više puta, očekujući poznati ishod.
9. Gubitak averzije
Gubitak averzije je nešto što nas sprečava da isprobamo nove stvari ili se preselimo iz starog, ali poznatog stana. Za većinu ljudi, bol zbog gubitka nečega je veći nego zadovoljstvo koje mogu dobiti od ekvivalentne dobiti. Gubitak averzije objašnjava i zašto je strah od kazne veći motiv od mogućeg uspeha.
Gubitak averzije je nešto što nas sprečava da isprobamo nove stvari ili se preselimo iz starog, ali poznatog stana. Za većinu ljudi, bol zbog gubitka nečega je veći nego zadovoljstvo koje mogu dobiti od ekvivalentne dobiti. Gubitak averzije objašnjava i zašto je strah od kazne veći motiv od mogućeg uspeha.
10. Efekat fokusiranja
Prema psiholozima, to je naupamćeniji deo naših prošlih iskustava u odnosu na određeni predmet koji je odgovoran za donošenje odluka. Ostale informacije se jednostavno ignorišu. Ova sklonost se naziva "efekat fokusiranja". Studija iz 1998. godine, pokazala je da ovaj efekat utiče na način na koji doživljavamo stvari: učesnici u studiji su lažno verovali da su ljudi iz Kalifornije srećniji od onih sa Srednjeg zapada, oslanjajući se na informaciju da je u Kaliforniji sunčanije, a zanemarujući druge faktore koji utiču na sreću.
Prema psiholozima, to je naupamćeniji deo naših prošlih iskustava u odnosu na određeni predmet koji je odgovoran za donošenje odluka. Ostale informacije se jednostavno ignorišu. Ova sklonost se naziva "efekat fokusiranja". Studija iz 1998. godine, pokazala je da ovaj efekat utiče na način na koji doživljavamo stvari: učesnici u studiji su lažno verovali da su ljudi iz Kalifornije srećniji od onih sa Srednjeg zapada, oslanjajući se na informaciju da je u Kaliforniji sunčanije, a zanemarujući druge faktore koji utiču na sreću.
11. Pristrasnost
Većina ljudi svoj neuspeh vezuje za spoljašnje faktore, a uspeh za sopstveni karakter. Kod ljudi sa niskim samopoštovanjem, ovo je obrnuto. Oba tpa ponašanja su dobro poznata u psihologiji i kontraproduktivna. Kako bi izbegli pristrasnost, ljudi je moraju biti svesni kako bi ispravili svoje ponašanje i bili ljubazniji prema sebi u slučaju neuspeha.
Većina ljudi svoj neuspeh vezuje za spoljašnje faktore, a uspeh za sopstveni karakter. Kod ljudi sa niskim samopoštovanjem, ovo je obrnuto. Oba tpa ponašanja su dobro poznata u psihologiji i kontraproduktivna. Kako bi izbegli pristrasnost, ljudi je moraju biti svesni kako bi ispravili svoje ponašanje i bili ljubazniji prema sebi u slučaju neuspeha.
12. Psihologija boja
0 komentari:
Objavi komentar